Korišćenje stranih reči u komunikaciji: nužno zlo ili pozitivna inovacija?

0
1175

Nedavno održana dodela Oskara ostaće upamćena po najčuvenijoj selfie fotografiji ikada napravljenoj. Ovaj selfie je u rekordnom roku privukao ogromnu pažnju javnosti i dobio više od milion retvitova samo pola sata nakon postavljanja, postavši tako najretvitovaniji tvit ikada.

Sasvim je očekivano da ovakva vest ne može proći medijski nezapaženo i da će svi želeti da izveste o nečemu što je uspelo da zaseni i same dobitnike nagrade. Međutim, ono što je interesantno jeste činjenica da je apsolutno svaki tekst koji je kod nas preneo ovu vest sadržao u sebi reč selfie barem jedanput. Ponegde su autori koristili i odrednicu fotografija, negde transkribovani oblik selfi, ali u najvećem broju slučajeva zadržan je engleski oblik reči. Neologizam iz engleskog jezika postao je nova reč i u srpskom jeziku toliko brzo da nismo ni sami primetili kada smo je usvojili.  Može se raspravljati o tome koliko ovo donosi štete a koliko koristi našem jeziku, ali činjenica je da se objašnjenje značenja već očigledno smatra nepotrebnim. Oni koji  ga još uvek ne znaju, saznaće lako uz malo guglanja ili iz konteksta, i uvrstiće tako još jednu novu reč u svoj rečnik, hteli to ili ne.

Negovanje jezika podrazumeva mnogo više od pravilnog pisanja reči. Stručnjaci poručuju da treba voditi računa o bogatstvu i čistoti jezika, što se postiže izbegavanjem stranih reči, izraza i konstrukcija i korišćenjem domaćih ekvivalenata gde god je to moguće. Ipak, mi atendujemo iventove na fejsu, daunloudujemo kul klipove sa neta, tagujemo, dilitujemo foldere, atečujemo fajloveČini se da je more anglicizama u srpskom jeziku nepresušno. Razlozi za njihovo korišćenje takođe su mnogobrojni, od lenjosti i nerazmišljanja, do verovanja nekih ljudi da na taj način zvuče modernije i otmenije.

Međutim, postavlja se pitanje da li je potpuna čistota jezika zaista potrebna i da li je uopšte moguća. Domaće reči treba koristiti kada god je to moguće, ali šta je sa slučajevima kada za to nema mogućnosti? Jezik je živ i menja se svakodnevno a strane reči ga obogaćuju. Treba li na silu smišljati srpske reči koje ne prenose u potpunosti suštinu reči stranog porekla? Ako bismo umesto reči selfie iskoristili , na primer, reč autoportret, preneli bismo delimično osnovno značenje ali izostavili bismo konotaciju koja upućuje na to da je ta fotografija obično načinjena smartfonom i objavljena na društvenim medijima. Umesto potpune isključivosti, trebalo bi razmisliti koliko će upotreba neke reči, bilo stranog bilo domaćeg porekla, doneti štete a koliko koristi kada je u pitanju značenje koje želimo da prenesemo.

Selfie je 2013. izabran za reč godine i postoji mogućnost se da će biti uvršten u sledeće izdanje Oksfordskog rečnika. Možda možemo očekivati da ćemo je uskoro pronaći i u rečniku srpskog jezika. S obzirom na trenutnu situaciju tako nešto nimalo nije nezamislivo.

Da li vi možete da provedete jedan dan a da u komunikaciji ne koristite strane reči?

Tekst napisala Katarina Femić u sklopu projekta AmChamps – Young Leaders in Change

Ukupna ocena 4.75 od 5

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Ovde unesite ime

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.